Pokajanje je prvi korak ka promeni karaktera

Mnogi koji sebe nazivaju vernicima takvi su samo na rečima.Oni kradu, osuđuju druge, zavide, upadaju u uninije, žale zbog prošlosti, nisusposobni da se žrtvuju, ali istovremeno izvršavaju sve rituale, mole se iračunaju na to da će ih Bog zaštititi i dati im blagostanje. Svaka njihovamolitva se pretvara u prosjačenje nekog boljitka. Međutim, prava molitvapočinje od nevezanosti za blagostanje, od želje da se uznesemo nad svimvezanostima i od spremnosti da sve izgubimo.

Neophodno je da jasno shvatimo da pokajanje nije moljakanjezdravlja, kako mnogi vernici smatraju, već je ono prvi korak ka promenikaraktera.

Toznači da menjamo svoj odnos prema prošlosti i shvatamo da je božanska voljaprimarna, te da ništa nije slučajno. Takođe, da sve prihvatamo kao nešto štonam je dato s Višeg plana, odnosno bez mržnje, osude i ljutnje, već kao prilikuza razvoj, a ne za uništenje onoga što nam se ne dopada.

Prema tome, iskren vernik je uvek dobrodušan ienergičan, a ozlojeđenost, osuda i nezadovoljstvo su pokazatelji bezbožneosobe.

(S.N. Lazarev — Vaspitavanje roditelja: «Odgovori napitanja»)