Kad u duši nema dovoljno ljubavi

Onošto često smatramo krivicom, zapravo je zabluda druge osobe. Ono što smatramosopstvenom ispravnošću, zapravo je naša zabluda. Za Jevreje okupljene okoHrista, istina je bila ispravnost, dok je za Njega istina bila ljubav.

Zaone, kojima budućnost baca senku na ljubav, đavo će uvek biti mnogo realnijebiće nego Tvorac. Iako, zapravo, nikakav đavo ne postoji. Đavolizam nije ništadrugo nego infekcija koja parazitira u našim dušama, iz kojih nestaje ljubav, iona je potrebna isto toliko koliko je potrebna bolest, koja čoveka opominje nanjegove unutrašnje nesreće.

Setitese: Hristos je govorio da ako se istera jedan demon, na njegovo mesto će doćijoš sedmorica gorih. Ako u telu nema energije, tada ćete, izlečivši jednu bolest,otkriti još nekoliko novih. Ako u duši nema ljubavi, ma koliko iz njeisterivali đavole, oni će se samo razmnožavati. Zato, prividna snagasatanističkih sekti i različitih đavolizama – to je samo ljudsko ignorisanjezapovesti koje nam je dao Bog. To je postepen i neprimetan gubitak ljubavi u duši.

Đavolizam je bolest duše. Uzgred rečeno, nedavno je u nekoj televizijskojemisiji jedan sveštenik pričao da je većina pacijenata psihijatrijskih klinika,s tačke gledišta hrišćanstva, opsednuta. Smatram da je on apsolutno u pravu.Oni, koji se klanjaju svesti, koja je opet tesno povezana s budućnošću, da nebi izgubili sve, moraju da žrtvuju bar deo. Stoga mnogobrojni mentalniporemećaji, koji poslednjih godina bujaju, predstavljaju podsvesni pokušaj dase preživi i pored toga što budućnosti gotovo nema.

S.N. Lazarev: Dijagnostika karme: «Ljubav”, knjiga 3.