Novosti

Što je čovek sebičniji, više želi da uzima od ljubavi, a zauzvrat da ne daje ništa. I takvu ljubav potom naziva neuzvraćenom.

Čim duša izgubi svoj najvažniji cilj i smisao postojanja, odmah otpočinje proces moralne deformacije. Kada duša prestane da oseća jedinstvo sa ovim svetom, preostaju joj samo dva izlaza: ili da uništi sebe, potčinjavajući se neprijateljskom svetu, ili da ga pregazi, potčini i upodobi ga sebi.

Ako u telu nema energije, tada ćete, izlečivši jednu bolest, otkriti još nekoliko novih. Ako u duši nema ljubavi, ma koliko iz nje isterivali đavole, oni će se samo razmnožavati.

Moj izraz: „Idite za ljubavlju i ne mislite ni o čemu” izgleda da svako razume na svoj način. Za većinu ljudi, ljubav predstavlja – seksualno osećanje, klanjanje lepoti, ili, jednostavno, privlačnost prema drugoj osobi. Prosto rečeno, samo uzimanje.

Bogu treba svakog dana dokazivati svoju ljubav, a ne mrmljati sebi u bradu razne afirmacije…

Ljubav je najviša energija. I, što se više rasplamsava, ona spasava ne samo telo, već i dušu.
Ljubav je najjača sila u Vasioni. I, što se više razotkriva u čovekovoj duši, to je veća opasnost ukoliko je pogrešno usmerena. Svaki put kada se odričemo ljubavi, ili se prema njoj nemarno ophodimo

Biljke poseduje moć da blokiraju čovekovu podsvesnu agresivnost tako što ga povezuju s drugim informacionim planovima i menjaju mu podsvesnu emocionalnu orijentaciju.

Mnogi koji sebe nazivaju vernicima takvi su samo na rečima. Oni kradu, osuđuju druge, zavide, upadaju u uninije, žale zbog prošlosti, nisu sposobni da se žrtvuju, ali istovremeno izvršavaju sve rituale, mole se i računaju na to da će ih Bog zaštititi i dati im blagostanje.

Mržnja, ljutnja i osuda su primitivni oblici vaspitavanja drugih ljudi, pokušaj da ih kontrolišemo kroz bol. Njih je beznadežno, pa čak i štetno osuđivati, već im treba pomoći. Kada shvatimo da se sve mane mogu pobediti pomoću ljubavi i upornosti, prema njima ćemo biti popustljiviji. Odnosno, nećemo zatvarati oči pred manama, ali nećemo ni žigosati čoveka na stubu srama, kao u poslovici: „Grbavca može da ispravi samo grob".

Ko je onaj koji zavidi drugome i želi da mu preotme suprugu, stoku i imovinu? Ko je spreman da krade i pljačka? Ko ne poštuje roditelje, ko ne želi da brine o njima niti da im oprašta njihove greške?

Onaj koji nije naučio da voli, neće biti u stanju da oprosti, da prevaziđe kajanje koje crpi energiju. Osuđivanje kod takve osobe ne traje minutima, već godinama. Da li znate kome su potrebne spoljašnje forme religioznosti?

Nekada su se devojčice igrale sa šerpicama, tanjirićima, dadiljale oko krpenih lutkica i ogromna, neiskorišćena energija je bila usmerena na formiranje obrasca, odnosno stereotipa majke, žene, prijateljice. Što se dete aktivnije uključuje u društveni život kroz školu, sport i dr., manje mu energije preostaje za formiranje pogleda na svet.

U čemu je suština razvoja? Dvostruko zahvaliti onom, koji nam je učinio dobro, pružiti roditeljima ljubav, brigu i toplinu u većoj meri, nego što smo dobili od njih. A onda će i nama naša deca pružiti više ljubavi, brige i topline.

Ranije nisam mogao da shvatim zašto je Nostradamus pisao o tome da će nakon 2000. godine ljudi izgubiti srdačnost i da će postati agresivni jedni prema drugima. Sad mi je jasno. Što se brže ljubav pretvara u vezanost time brže ona stvara agresivnost i postaje destruktivna. Što je veće zadovoljstvo, veća je patnja kada ga izgubimo.

Kada se čovek u mislima obraća Bogu i moli oproštaj za učinjeno, s njegovom dušom i telom se dešavaju neverovatne promene. U tom trenutku on priznaje svoje nesavršenstvo i otvara se Onome koji nas je stvorio, a od Njega dobija snagu da se promeni, da uđe u harmoniju s Vasionom.
Bolest je sredstvo razvoja duha, ali naše nesavršenstvo ne dozvoljava da duh spoznamo do kraja, kao i da na bolest delujemo samo duhovnim metodama.