--
image image
image image image image image image image image image image image image image image

Mržnja, ljutnja i osuda su primitivni oblici vaspitavanja drugih ljudi

 Lazarev - Ozdravljenje duse i Covekovo zdravlje

 

Postoje osobe koje imaju grbu na telu, a postoje i one koje imaju grbu na duši. Njih je beznadežno, pa čak i štetno osuđivati, već im treba pomoći. Da li to znači „očistiti karmu", kao što danas nude mnogi iscelitelji, ili znači da treba da oprostite svima? Smisao ovog rada sastoji se u otkrivanju božanskog „ja" u sebi. To ne znači samo kako ćete naučiti da opraštate. Jer oprostiti znači osloboditi se ljutnje, mržnje i osude. Ali mržnja, ljutnja i osuda su primitivni oblici vaspitavanja drugih ljudi, pokušaj da ih kontrolišemo kroz bol. Oprostiti znači prevazići primitivni nivo vaspitanja i preći na viši, koji podrazumeva da je vaspitavanje druge osobe – istovremeno i samovaspitanje. Taj nivo izgleda kao neprestana ljubav, kao mnogobrojni pokušaji usađivanja novih navika i refleksa. On se može nazvati strpljenjem. Kada shvatimo da se sve mane mogu pobediti pomoću ljubavi i upornosti, prema njima ćemo biti popustljiviji. Odnosno, nećemo zatvarati oči pred manama, ali nećemo ni žigosati čoveka na stubu srama, kao u poslovici: „Grbavca može da ispravi samo grob".

Čovek može da oseti kako mu duša umire, ali kada ubedi sebe u to da su telo, novac i blagostanje najvažniji, tada počinje da ignoriše, a uskoro i potpuno prestaje da primećuje kako mu duša vene i kako se gasi. Na kraju postaje nesposoban za komunikaciju, druženje, ljubav i veru.
 
Duhovne mane se pretvaraju u fizičke mane, i nikakva spoljašnja nastojanja neće rešiti problem u potpunosti. Bez obzira na to koliko se trudimo da poboljšamo ekologiju, spasemo čovečanstvo od neplodnosti i degeneracije – bez duhovne harmonije nećemo dočekati sutrašnji dan. Pritom, lične težnje svakoga ponaosob imaju moć da unište ili spasu čovečanstvo. Bilo ko od nas može biti ta kapljica koja će – spasiti svet ili prepuniti čašu.
 
Ljubav nam pomaže da prepoznamo čovekove mogućnosti i pravo na promenu. Rad na sebi je prilika da osetimo ljubav kako u sreći tako i u gubicima, da u svemu vidimo božansku volju, da shvatimo kako je svaka situacija prilika za ispoljavanje ljubavi i jedinstva s Tvorcem. Kada shvatimo da je svaki čovek sprovodnik Više volje, ili sredstvo pomoću kog nas Bog vaspitava, tada osveta, mržnja i ljutnja postaju besmisleni.
 
Istrajno raditi na sebi znači neprestano osećati ljubav i božansku volju u svemu što se dešava. To znači prevazilaziti zavisnost od tela, duha i duše, a samim tim od pohlepe, gordosti i udvorištva. Osoba koja voli može biti stroga, ali nikada neće biti okrutna. Biće blaga, ali ta blagost neće kvariti drugog, neće se pretvarati u ulagivanje. Raditi na sebi znači osetiti svetlost, radost i duševnu energiju, osetiti kako je mnogo lepše davati nego uzimati; to je unutrašnja sloboda. Kada prestanemo da zavisimo od ovog sveta i prenesemo uporište i smisao života sa zemaljske sreće na ljubav prema Bogu, tada prestajemo da robujemo bilo kakvim vrednostima. Tada život postaje zanimljiva igra, u kojoj tegobe žaljenja, straha, pohlepe, zavisti, ljubomore i mržnje nestaju same od sebe – one jednostavno postaju nepotrebne.

 

 

 Ozdravljenje duše - S.N. LazarevČovekovo zdravlje - S.N. Lazarev

                             Naručiti                                Naručiti

 

 

0
10.02.2018
5999